Država bi trebalo da pomogne privrednicima i u javnom i u privatnom sektoru u prevazilaženju ekonomskih posledica izazvanih koronavirusom, jer bi se na taj način doprinelo i očuvanju radnih mesta i prava radnika, saglasni su stručnjaci i sagovornici VOICE iz sindikalnih organizacija i Unije poslodavaca.
Sa druge strane, dok predstavnici sindikata traže uvođenje moratorijuma na radni status, odnosno neotpuštanje radnika za vreme vanrednog stanja, pravnici ukazuju da postoji mogućnost da poslodavac otpusti radnika u vreme vanrednog stanja ukoliko ne postoje uslovi za rad. Istovremeno, organizacije za zaštitu socijalnih i ekonomskih prava pozivaju na olakšice u vezi sa plaćanjem komunalnih računa za ugrožene radnike u vanrednom stanju.
Nakon uvođenja vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa brojni privrednici, posebno u uslužnom sektoru, zatvorili su svoje objekte, a smanjenje delatnosti beleže i ostali sektori. Neminovno, ovakva situacija odrazila se i na radnike koji su ili nastavili da rade pod izmenjenim okolnostima ili su, nakon nepune dve nedelje vanrednog stanja dobili otkaze.
Advokat Veljko Milić kaže da vanredno stanje „ne bi smelo da bude izgovor poslodavcu da otpusti zaposlene“, ali da ne postoji zakon koji bi poslodavca primorao da ne otpušta radnike u uslovima kada nema posla.
„Razlozi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca su isti kao i kada nije vanredno stanje. Postoji mogućnost da zaposleni u vreme vanrednog stanja dobije otkaz ukoliko, na primer, ni sam poslodavac zbog vanrednog stanja ne može da radi, stane privreda… Ne postoji ni jedan zakon koji bi poslodavca, koji ne može da posluje, primorao da radnika ostavi zaposlene. Naravno, ti razlozi ne mogu biti fitkivni i vanredno stanje ne bi smelo da bude izgovor poslodavcu da otpusti zaposlene“, rekao je Milić za VOICE.
On dodaje da zakonitost rešenja o otkazu za vreme vanrednog stanja može biti predmet sudskog preispitivanja.
Nedavno je održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj se razgovaralo o položaju poslodavaca i zaposlenih u uslovima vanrednog stanja. Predsednik UGS „Nezavinsnost“ Zoran Stojiljković na njoj je, između ostalog, predložio i uvođenje moratorijuma na radni status radnika tokom vanrednog stanja. Ministar rada i socijalnih pitanja Zoran Đorđević izjavio je da ne može da predloži Vladi moratorijum na radni status jer je „nemoguće sagledati posledice svih pojedinačnih slučajeva“.
Uprkos tome, Stojiljković za VOICE kaže da taj njegov predlog „nije u potpunosti ignorisan“.
„Indirektne reakcije su da se o tome razmišlja. Neka posredna reakcija je i izlaženje predsednika države sa ovom pričom da se nikom neće umanjivati plate i menjati radni status“, smatra Stojiljković.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da čak i da poslodavci prihvate uvođenje moratorijuma na radni status, to ne bi rešilo ključ problema, a to je da se poslodavci suočavaju sa problemom isplate zarada.
„Prvo, uvođenje moratorijuma bi bilo mimo zakona, a mislim i mimo Ustava, jer ne možete poslodavcu narediti da drži zaposlenog po ugovoru o radu ako nema posla. Čak bi poslodavci mogli da prihvate da se niko ne otpušta, to nije ključno pitanje, nego je pitanje odakle će poslodavci isplaćivati plate u uslovima smanjenog ili potpuno obustavljenog rada“, navodi Atanacković.
Što se tiče otkaza koji su se desili početkom vanrednog stanja, Atanacković kaže da se to donekle moglo i očekivati, ali da to nije ni u interesu poslodavaca, pogotovo kada je reč o onim radnicima koji godinama rade kod nekog poslodavca i poznaju čitav proces rada.
Atanacković: Prihvaćen predlog za olakšice privrednicima, čekaju se konkretne mere
Od uvođenja vanrednog stanja do sada, čuli smo samo apele zvaničnika upućene poslodavcima da ne otpuštaju radnike i ne smanjuju plate jer će, kako su rekli, država pomoći. Da je neophodna pomoć države u stabilizaciji privrede, a posledično i očuvanju radnih mesta i prava radnika, saglasni su i, inače često suprotstavljeni, Unija poslodavac Srbije i sindikat UGS „Nezavisnost“.
Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da je na sednici SES-a prihvaćen predlog da se smanje opterećenja privrednicima, ali se još nije govorilo o konkretnim merama.
„Mislim da je u najmanju ruku neophodno smanjiti opterećenje privredi, a posebno onima koji su u potpunosti obustavili rad. Smatramo da je prva stvar koju država treba da uradi to da oslobodi privrednike poreza i doprinosa na zarade. Tako bi poslodavci mogli da isplaćuju samo zarade i to bilo olakšanje od nekih 60 odsto koliko iznosi taj deo poreza i doprinosa. Pored toga, ne treba im i dalje naplaćivati neke prethodne poreze, poreze na imovinu i slično jer bi te rezerve mogli da ostave da isplaćuju plate radnicima“, smatra Atanacković.
On ističe da je neophodno da olakšice budu jednake prema svim privrednicima, bez obzira da li su u javnom ili privatnom sektoru, da li su mali ili veliki i da u tom smislu ne sme biti privilegovanih. Na taj način se, dodaje on, tretiraju jednako i svi radnici.
Zoran Stojiljković kaže da sada ne treba smanjivati zarade ni opseg radnih prava, a da se, nakon što prođe situacija izazvana virusom, vidi koje bi mere trebalo uvesti kako bi se pomoglo privredi. Dodaje da je neophodna pomoć države kroz niz mera, odlaganja obaveza i olakšica privrednicima, jer se na taj način posredno pomaže i radnicima da zadrže svoja radna mesta i prava.
„Država mora da ima kapacitet i sredstva da obezbedi da društvo funkcioniše u ovakvoj situaciji, a to može samo svojom aktivnom ulogom. Koliko god čovek bio na strani radnika, mora da ima u vidu da će prosto, ako ovo potraje, za mali i srednji sektor biti gotovo neizdrživo i bez odgovarajućih mera to neće ići. I najliberalnije ekonomije poput američke ulažu silan novac da stabilizuju privredu. U suprotnom, dobijamo socijal-darvinističko društvo u kom preživljvaju samo bogati i uticajni“, upozorava Stojiljković.
On apeluje da mere koje budu preduzete treba da budu primenjene na sve radno angažovane i da se ne pravi razlika u privatnom i javnom sektoru, kao ni u tome da li je radnik zaposlen na određeno, neodređeno ili ima neku treću vrstu ugovora.
„Ostalo je pitanje, i toga se strašno plašim, prvo razlikovanja pozicije onih koji su u javnom sektoru u odnosu na one u privatnom, a drugo, ništa manje važno, između onih koji su zaposleni, koje kako – tako možete da zaštitite i onih koji su pod različitim ugovorima i osnovama radno angažovani, a nisu zaposleni. Prosto to ne može biti diskriminatorno, to se odnosi na sve radno angažovane“, ističe Stojiljković.
Advokat Veljko Milić saglasan je sa stavovima da država treba da pomogne privrednicima „ukoliko je u mogućnosti“ jer je, na kraju krajeva, epidemija virusa situacija za koji nisu krivi ni zaposleni ni poslodavci.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u jednom od svojih obraćanja povodom situacije izazvane koronavirusom, najavio da će država spremiti „ozbiljan paket mera“ i da će u privatni sektor biti uloženo više milijardi evra.
„Za rad od kuće treba da bude ista plata kao na radnom mestu“
Kako su se u vanrednom stanju radnici suočili sa različitim situacijama – od rada od kuće, plaćenog ili neplaćenog odsustva, rada u uslovima smanjenog obima posla – postavlja se pitanje kako će im ti različiti oblici rada biti plaćeni.
Veljko Milić kaže da rad od kuće treba da bude jednako plaćen kao i kada su radnici bili u prostorijama poslodavca ukoliko rade isti posao.
„Zaposlenima koji rade od kuće za vreme vanrednog stanja, zarada ne sme biti manja od zarade koju su ostvarivali kada su, pre proglašenja vanrednog stanja, radili u prostorijama poslodavca. Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o organizovanju rada kod poslodavca za vreme vanrednog stanja kojom je naloženo poslodavcima da, ukoliko je to moguće, organizuje rad van prostorija poslodavca, rad od kuće ili rad na daljinu, dok Zakon o radu propisuje istu zaradu za zaposlene koji rade od kuće, kao i za zaposlene koji rade u prostorijama poslodavca, ukoliko se radi o istim poslovima“, napominje Milić.
U slučaju da radnici rade u uslovima smanjenog obima posla, on navodi da imaju pravo na najmanje 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ali da tako umenjeni iznos ne može biti manji od iznosa minimalne zarade odnosno minimalca. A kada zaposleni ne rade, a nisu dobili otkaz, dobijaju zaradu koju je poslodavac odredio opštim aktom ili ugovorom o radu.
Inicijativa A11: Uvesti olakšice otpuštenim radnicima za plaćanje računa
Iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11 za VOICE kažu da poruke zvaničnika koje se upućuju radnicima ovih dana ne ohrabruju.
„Preporuke i apeli u cilju poštovanja radnih prava tokom vanrednog stanja koje Vlada šalje poslodavcima su nejasne i ne ulivaju dovoljno poverenja radnicima i radnicama da će ih se poslodavci držati, naročito kada dolaze uz navođenje samog vrha državne vlasti da ’nikako ne može da utiče na vlasnike privatnih preduzeća, ali da će nakon krize država pomoći privatnom sektoru tako što će isplatiti, odnosno nadoknaditi deo zarada onima (…) koji dokažu da su pogođeni koronavirusom’, i uz objašnjenje da se ’širom sveta deli na hiljade otkaza zbog epidemije’“, navode u ovoj organizaciji.
Oni apeluju da otpuštenim radnicima treba uvesti olakšice u pogledu plaćanja računa za komunalije.
„Idealno bi bilo otpuštene radnice i radnike ovoga osloboditi, a ako ne, onda uvesti maksimalne olakšice – eventualno odloženi trošak platiti do kraja godine ili čak da se podeli na 24 mesečne rate, što su iskustva i u pojedinim zemljama u okruženju“, navode u Inicijativi A11.
Dodaju da treba razmotriti i uvođenje „univerzalnog novčanog davanja u određenom iznosu, možda čak i za sve građane, kao pomoć u suočavanju sa situacijom koja je izazvana epidemijom koronavirusa“.
Marija Grbić (VOICE)
Naslovna fotografija: Pixabay
